Uspon na Suvu planinu i osvajanje najvišeg vrha Trem (1810m)

Suva planina nalazi se na jugoistoku Srbije i udaljena je svega dvadesetak kilometara od Niša. Predstavlja izvanredan prirodni rezervat koga rado posećuju planinari, mnogi ljubitelji prirode i avanturisti kao što smo mi iz organizacije „Srbija za mlade“. Suva planina je jedna od najlepših ali i divljih planina što nam je bio još veći izazov da je posetimo - duga je 45km, široka 15km, a najviši vrh je Trem 1810m.



Dopada vam se? Preporučite prijateljima:


Suva planina nalazi se na jugoistoku Srbije i udaljena je svega dvadesetak kilometara od Niša. Predstavlja izvanredan prirodni rezervat koga rado posećuju planinari, mnogi ljubitelji prirode i avanturisti kao što smo mi iz organizacije „Srbija za mlade“. Suva planina je jedna od najlepših ali i divljih planina što nam je bio još veći izazov da je posetimo - duga je 45km, široka 15km, a najviši vrh je Trem 1810m.



Subota, 6:00h krećemo iz Beograda ka Nišu u osvajanju Trema. Neispavani, ushićeni, jedva čekamo da vidimo kuda nas put vodi. Posle nekih 4h putovanja, polako stižemo preko Jelašničke klisure do Devojačkog groba gde nas očekuju iskusni planinari iz Niša koji će nam biti vodiči na ovom uspunu.



Kreće vozić oko 50 putnika jedan iza drugog jer je staza jako uska i po malo klizava. Pred nama se pružaju neverovatni pejzaži koje pokušavamo da uhvatimo i zabeležimo fotografijama. Uživamo u jesenjim lepotama ove čarobne planine koje se pružaju u nedogled.



Malo, malo pa zastajkujemo kako bi se fotografisali, ali kako vreme odmiče nastavljamo grebenom Suve planine ka Tremu. Kada smo izašli iz borove šume ugledali smo vrh, neverovatan prizor gde smo se uputili. Samo su se čuli glasovi „Nema šanse, ja odustajem, koji put je najkraći do gore?“, ali krenuli smo, nema odustajanja, bodrili smo jedni druge.



Posle dva sata pešacenja stigli smo do prve pauze, bilo je vreme da malo odahnemo, nešto pojedemo, jer nas pravi uspun tek očekuje zato što nismo bili ni na pola puta. Kada smo se okrepili, nastavili smo pešačenje u grupicama, svi smo se već upoznali, razmenjivali iskustva o planinarenju, upoznala sam divne ljude koji su osvojili Bobotov kuk na Durmitoru čija je nadmorska visina 2523m i koji su sa takvim entuzijazmom pričali kakav je osećaj popeti se na toliku nadmorsku visinu. Tada sam odlučila da nema odustajanja, želim i ja to da osetim.



Odjednom nagib je postao jako veliki, možda i čitavih 40 stepeni na pojedinim deonicama puta. Napor je postao vrlo ozbiljan, puls se pojačava, srce ubrzano lupa, kreće panika. Trebalo je uhvatiti dah i izboriti se. Počelo je veliko iskušenje za sve nas. Kad smo pomislili da smo stigli, vodič nam je rekao da ima još kilometar do kraja... “O ne, nismo mogli viš!” I dalje bodrimo jedni druge i kažemo da mi to možemo, ne možemo odustati na kilometar do vrha, želimo da osvojimo vrh, želimo da pobedimo sebe. Brišemo znoj koji nam kaplje sa čela, skupljamo poslednji atom snage i nastavljamo. Adrenalin je proradio u nama i rekli smo sebi „Moramo istrajati“.

Ogroman je napor, gledamo ka vrhu, još samo malo i stižemo, da konačno stižemo. Jedan po jedan mučenik se tetura do gore, ali stiže, svi smo stigli bez povrede. Više ne osećamo umor, ne osećamo bol u mišićima, nismo čak ni gladni, osećamo se kao pobednici. Osećaj je neopisiv, nismo osvojili Vrh Trem, osvojili smo SEBE, pobedili smo sebe i svoje mogućnosti. Išli smo do krajnjih naših fizičkih i mentalnih granica.



Krece fotografisanje i uživanje u ovom prelepom pogledu. Kada smo se odmorili, trebalo je krenuti nazad, spuštanje niz planinu ni malo nije naivno. Jedan pogrešan korak može da vas košta povrede zgloba ili kolena. Oprezno smo se spuštali, pravili usputne pauze za još po koju fotografiju i za uživanje u predelima, mnogo lepih prizora smo propustili kad smo se peli ka vrhu. Usput smo jeli i divlje kupine kojih ima u izobilju na Suvoj planini. Očekivali smo da vidimo divlje konje, jer je Suva planina inače poznata po divljim konjima, ali od svih životinja uspeli smo da vidimo samo bika, koji je čini mi se već bio spreman za fotografisanje :) Posle skoro 7h pešačanje očekivala nas je večera u Jelašničkoj klisuri i kraj ovog divnog i nezaboravnog putovanja.



Ukoliko i Vi želeti da oseteti i doživite ovakvu avanturu, bez obzira koliko godina imate, a duhom sta mladi posetiti organizaciju “Srbija za mlade.” Sve informacije o avanturama koje vam oni nude možete saznati na sajtu www.srbijazamlade.rs. Putovanje sa njima se ne može rečima opisati, to morate doživeti. Jednom putujete sa njima, uvek ćete putovati sa njima.

Autor: Nataša Simić

Dopada vam se? Preporučite prijateljima